- „Сви текстови морају да се пишу ћирилицом. Забрањена је преправка ћирилице у латиницу. Текст је могуће читати на латиници коришћењем одговарајуће опције. Зато немојте да пишете на латиници!“
- − Текст који се појављује на страни уређивања сваког чланка.
Софтвер Медијавики омогућује равноправно читање чланака на оба писма, без обзира на писмо којим су писани, путем аутоматске, за читаоца неприметне, транслитерације изворног кода у одабрану варијанту приказа. Само изаберите везу „ћирилица“ или „latinica“ при горњем десном углу екрана. Или, ако сте пријављени, можете ово трајно подесити у подешавањима (веза „моја подешавања“ при врху екрана), језичак „профил“, опција „варијанта језика“.
Међутим, много су разлози због којих смо одлучили да пишемо само ћирилицом на овом викију. Иако софтвер Медијавики дозвољава аутоматску преправку и са ћирилице на латиницу и са латинице на ћирилицу као што је мало горе на овој истој страни већ објашњено, постоје нека ограничења код аутоматске преправке са латинице на ћирилицу која се не појављују код аутоматске преправке са ћирилице на латиницу:
Оригинална имена на страним латиницима:
Правопис српског језика налаже превод или транскрипцију (са јасним правилима избора) страних имена, назива и туђица у ћириличном тексту, јер пратимо Вуково правило „пиши како говориш“. Иако је обавезно да се лична имена и топониме транскрибују, понекад је потребно да се страна имена ипак пише у оригиналу, написана латиничним писмом. На пример, када се после српско или транскрибовано име и унутар пише изворни назив или било која реч на француском, енглеском или другом страном језику која треба да остане у оригиналу, треба и да буде приказивана онако како је написана без обзира на одабрану варијанту. За наш софтвер о прелажењу са једног типа слова на други, то је могуће само ако пишете текстове на ћирилици, јер аутоматска преправка са латинице на ћирилицу погрешно ћирилизује и оне стране речи које морају да остану на изворној латиници.
Ево неки примери:
| Написан на ћирилици | Аутоматски транскриптован на латиницу |
|---|---|
| Код Лиоко (фр. Code Lyoko) француска је научнофантастична анимирана телевизијска серија у којој су заступљене и класична анимација и анимација прављењу помоћу рачунара, чији су творци Тања Палумбо и Томас Ромен. Премијерно је приказана 3. септембра 2003. на француском каналу France 3. У Србији, серија је први пут приказана на кабловској ТВ Ултра. | Kod Lioko (fr. Code Lyoko) francuska je naučnofantastična animirana televizijska serija u kojoj su zastupljene i klasična animacija i animacija pravljenju pomoću računara, čiji su tvorci Tanja Palumbo i Tomas Romen. Premijerno je prikazana 3. septembra 2003. na francuskom kanalu France 3. U Srbiji, serija je prvi put prikazana na kablovskoj TV Ultra. |
| Написан на латиници | Аутоматски транскриптован на ћирилицу |
| Kod Lioko (fr. Code Lyoko) francuska je naučnofantastična animirana televizijska serija u kojoj su zastupljene i klasična animacija i animacija pravljenju pomoću računara, čiji su tvorci Tanja Palumbo i Tomas Romen. Premijerno je prikazana 3. septembra 2003. na francuskom kanalu France 3. U Srbiji, serija je prvi put prikazana na kablovskoj TV Ultra. | Код Лиоко (фр. Цоде Лyоко) француска је научнофантастична анимирана телевизијска серија у којој су заступљене и класична анимација и анимација прављењу помоћу рачунара, чији су творци Тања Палумбо и Томас Ромен. Премијерно је приказана 3. септембра 2003. на француском каналу Франце 3. У Србији, серија је први пут приказана на кабловској ТВ Ултра. |
У црвено можете да видите грешке које се појављују код ћирилице (аутоматски транскриптоване) странице ако сте је првобитно написали на латиници, што није лепо.
Проблеми са категоризацијом:
Категорије на овом викију су на ћирилици. Ако напишете исту категорију на латиници, за наш софтвер то није иста категорија него две различите категорије: једна на ћирилици, а једна на латиници. Сортирање у категоријама биће такође исправно: ако латинични чланак додате у категорију, он неће бити на исправном месту, јер ће бити сортиран према свом (латиничном) наслову. Тако, на пример, да је чланак Skidbladnir додат у категорију „Возила“ напросто помоћу [[Kategorija:Vozila]], он би био категоризован у непостојећој категорији „Vozila“, другачијој од категорије „Возила“; а ипак, да је чланак Skidbladnir додат у категорију „Возила“ помоћу [[Kategorija:Возила]], он би био сортиран под латиничним словом „S“, потпуно одвојено од осталих (ћирилицом написаних) чланака у тој категорији, али мора да буде сортиран под ћириличним словом „С“, где му је и место. Не заборавите да корисник који претражује категорију не зна, и вероватно не жели да зна, којим писмом је написан чланак који жели да нађе. Ако постављате чланак у више категорија одједном, појачавате овај проблем. То је још један разлог због којег смо одлучили да забранимо писање на латиници на овом викију.
Приликом укључивања шаблона у чланак, у подразумеваној варијанти приказа се шаблони приказују писмом којим су они написани, не писмом којим је писан чланак око њих:
Ово значи да ће, ако укључите ћирилични шаблон у латинични чланак, он ипак бити приказиван ћирилицом оним корисницима који нису изабрали варијанту приказа (који, дакле, гледају чланке без интервенције транслитератора). Не смемо да дуплирамо све шаблоне овог викија за обе варијанте јер би, кад би корисник направио нови шаблон, био дужан да га направи и на другој варијанти тачно као првобитна варијанта и са истим параметрима који да се побрине да функционишу и исправно раде. Ово је непожељно. Упитајте се: ако је шаблон заиста потребан, да ли је мој чланак део блиско повезане серије чланака? Ако јесте, можда би цео чланак требало да буде на писму којим су писани остали чланци ове серије. Можда је шаблон ипак непотребан, али већина чланака имају бар један шаблон и не би било лепо да имамо мањину чланака на овом викију написаних другим писмом.
Избегавање ошишане латинице:
Да нисмо забранили латиницу знамо да много људи, можда не ви, али има много људи који би написали ошишаном латиницом, можда зато што немају тачно подешавање латинице на свом рачунару или имају енглеску тастатуру и не знају како да подесе српску латиничну тастатуру. Можда је то најнебитнији разлог за ту одлуку, зато смо га написали последњи.
Ако нађете чланак на латиници, добродошла је ваша помоћ да га пресловите на ћирилицу! Ако немате искуства, биће најлакше да се обратите главном администратору који ће га радо пресловити.
- „Основ савремене европске писмености чине три писма — грчко, латинско или латиничко (латиница) и ћирилско или ћириличко (ћирилица). Ћирилица је, по важности, прво и основно српско писмо, од седамдесетих година XX века запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неоспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.[1] Новији културноисторијски и политички развој, везан пре свега за скоро једноиповековно српско-хрватско језичко заједништво (седамесетак година и државно), из којег је настало богато српско наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) — учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе — ћирилица па латиница, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.“
- − Издвојено из Правописа српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2016. (Писмо, стр. 15)