Мегатенк бива избрисан.
Делеција, такође позната као вечна виртуелизација, је процес који се догађа када индивидуа ступи у контакт са дигиталним морем. ДНК и дигитални кодови те особе суперкомпјутер затим разложи на квантне бајтове и шаље их по целом интернету великом брзином, убијајући их на тај начин. Овога се Лиоко ратници највише плаше, и десило се пуно догађаја који су овоме замало допринели; Јуми је једина која је икада упала у дигитално море у епизоди „Страшна дилема“. Џереми ју је вратио уз помоћ једнократног програма за материјализацију.
Процес делеције је познат зато што, након што индивидуа падне у море, на том месту се појави висок, светло-плав стуб светла који иде у спиралу. Ово, заправо, представља њихову виртуелну и генетску структуру.
Једине индивидуе отпорне на дигитално море су Скидбладнир, Вилијам (под Ксенином контролом) и Франц Хопер, као и било које чудовиште прилагођено животу на интернету: угори, ајкуле и каламари. Падање у омотач небеског свода Картагине има исте ефекте као пад у дигитално море.
Делеција ће се такође десити ако се особа девиртуелизује док су скенери офлајн, јер сигурносни протокол који обезбеђује присиљену девиртуелизацију неће покренути ниједна команда. Покушаће да излије квантну меморију која садржи материју и мождану активност особе, а чим установи да скенери нису прикључени, аутоматски ће одбацити све те силне податке. Резултат? Вечна виртуелизација, јер је особа ушла у скенер и није се вратила у њега.
Делеција се такође може десити и неживим стварима, попут виртуелних светова или њихових делова. Оваква делеција може бити вољна, покренута на фабричком интерфејсу, и невољна, попут оштећења суперкомпјутера реплике, јер неће бити ничега што ће моћи да садржи толико пуно података. Виртуелни објекти које пројектују торњеви, попут спектара, биће избрисани ако се тај торањ деактивира.